Piše: Mladen Bogićević
U nekom trenutku terase, lođe, balkoni (u daljem tekstu: terase), postali su integrisani deo stana. Prvo fizički, a zatim i finansijski. Jednostavno, u nekom trenutku kao da su svi počeli da podrazumevaju da ćeš od terase napraviti kuhinju ili spavaću sobu i počeli su da i te kvadrate naplaćuju baš tako – kao kuhinju ili spavaću sobu.
Ne vidim to kao neki naročiti problem. U krajnjoj liniji, sve su to neki kvadratni metri koje dobijamo u sklopu nekretnine i pojedinačno isticanje ove ili one cene za ovaj ili onaj kvadrat više je marketinško-prodajni trik nego bilo šta drugo.
Međutim, problem vidim u nečem drugom: pretvaranje cele terase u prostoriju koja služi isključivo da udomi jednu spoljašnju jedinicu klima uređaja, ali uz naplaćivanje tih kvadrata kao da su soba ili kuhinja. Potpuno mi je nejasno kako se to dogodilo.
Ovo smo već prihvatili kao neminovnost, a tek se najavljuje da će ova naopaka praksa postati obaveza. Takvo šta išlo bi direktno na dušu celoj struci koja namerno, planirano i potpuno bespotrebno, korisnike prostora izlaže zagađenjima različitih vrsta, kao da im samo življenje u izgrađenoj sredini nije dovoljno.
Pravda za klima uređaje!
Danas je veoma lako reći da klima-uređajima nije mesto na fasadama, da oni ruže fasade, itd. Tu se svi slažu i to je zaključena tema (samim tim odmah zvučite pametno i zaslužujete klimanje glave sagovornika).
Nije važno to što su klima-uređaji praktično neophodni za životni komfor, to što su deo instalacija i infrastrukture objekta i svakog stana, kao npr: gromobran na fasadi, kablovi do bandere na fasadi, sandučići na fasadi, oluci na fasadi, zvonce ili interfon na fasadi, kamere na fasadi, roletne na fasadi, itd. Ako uzmemo u obzir da arhitekte vole da pominju i krov kao “petu fasadu”, onda imamo i: dimnjake na fasadi, solarne panele na fasadi, kapice ventilacionih instalacija na fasadi, antene na fasadi i snegobrane na fasadi.
Ironija za sve pomenute elemente je jasna, pa ću samo pojasniti ovo vezano za roletne: dinamika spuštenih, podignutih, napola spuštenih i napola podignutih roletni potpuno menja dnevni i noćni izgled fasada te on večito beži van okvira onoga što je autor, arhitekta takoreći, zacrtao i predstavio u izgledima i renderima objekta (da ne idemo sad i u to da stanari tipom sijalica, dizajnom i orjentacijom elemenata osvetljenja u stanu, bojom i gustinom zavesa, takođe beže od zacrtanog u projektu).
Ali, od svih pomenutih elemenata samo su klima-uređaji na zlom glasu. Nećemo se praviti da ne znamo zašto je to tako: postavljani su na zaštićene fasade, preko klasične tercijalne plastike, bušene su stare kamene fasade i kondenzacija je “rešavana” tako da kaplje po prolaznicima. To su samo osnovni razlozi zašto nije preporučljivo u javnosti braniti pravo spoljašnjih jedinica klima-uređaja da stoje na miru tamo gde jedino i mogu da vrše svoju ulogu – na fasadi.
Pa ipak, podsećanjem da postoji ceo niz sličnih instalacija koje su već decenijama (vekovima) montirane na fasadama, smatram da sam izneo osnovni argument u njihovu odbranu. Nisu klima uređaji krivi što ih uvek farbamo u belo, što smo ih kačili bez ikakvog reda, što smo tek retko pokušali da im dodamo masku u sklopu fasade, i što zapravo nikad ne dolaze sa opcijom prijemčivije maske u sklopu same spoljašnje jedinice klime. Pod ovim mislim da je možda krajnje vreme da i spoljašnje jedinice dobiju osveženje dizajna kao što je to slučaj poslednjih godina sa unutrašnjim jedinicama klima uređaja?
Pravda za kupce terasa!
I, šta je na kraju postalo naše rešenje za pomenute probleme? Da stavimo klime na terase! Dakle, od svih pomenutih opcija da rešimo ili makar ublažimo probleme koje smo sami pojačali daleko više nego je moralo, mi smo odlučili da tri, pet ili deset kvadratnih metara terasa, koji koštaju po hiljadu, tri ili pet hiljada evra svaki, rezervišemo za njegovo veličanstvo spoljašnju jedinicu klima uređaja.
Da, mi zaista plaćamo tri ili trideset hiljada evra (puta kamata za stambeni kredit, puta porez, puta puta) za prostor koji tako postaje neupotrebljiv za bilo šta osim za ostavu, dok je u isto vreme zabranjeno pretvarati terasu u ostavu! Huh.
S početka ovog trenda bilo mi je bizarno uopšte objašnjavati ljudima zašto sve to nema smisla. Međutim, s obzirom da ne vidim neki otpor tržišta i nakon više godina ove brutalne pljačke kupaca, pre svega novih nekretnina, moram da pomenem osnovne razloge zašto ne bi trebalo da pristajemo na ovakvo rešenje problema klima uređaja.
Spoljašnja jedinica klima uređaja služi kao neka vrsta auspuha koji izbacuje višak temperature iz vašeg stana van objekta. Taj višak temperature sada ide direktno na vašu skupu terasu i sedenje na njoj postaje u najmanju ruku neprijatno jer taj višak temperature isporučen vam je u obliku “vrućeg vetra”.
Pored ovoga, klima na terasi dodaje i dva zagađenja:
– zagađenje česticama koje se iz atmosferskog (gradskog) vazduha lepe na sam uređaj i odvajaju sa njega strujanjem vazduha i vibracijama kad god uključite klimu,
– zagađenje bukom koju prave vibracije spoljašnje jedinice klime.
Rešenja koja to nisu
Odavde pa nadalje problemi se samo ređaju, jer se ređaju “rešenja”, među kojima je teško odabrati najmanje loše. Tako imamo dve varijante sa podvarijantama:
klima na terasi orjentisana “u polje”
klima na terasi orjentisana na ostatak terase.
Obe varijante imaju po dve varijacije:
– klima sa maskom ili bez
– klima postavljena u donjoj ili gornjoj zoni visine terase.
Ako bih baš morao da biram najmanje lošu varijantu to bi bila klima bez maske, montirana nisko i okrenuta ka spolja. Tako ostane bar jedan deo terase koji možda može da se koristi jer klima duva napolje, jer iznad nje pogled ima veću širinu, jer nad njom možete postaviti ploču nekog stočića, itd.
Prema ovim parametrima lako ćete zaključiti šta smatram i apsolutno najgorim “rešenjem”: klima orjentisana ka ostatku terase, okovana maskom i montirana visoko. Treba li napomenuti da je to i najčešće “rešenje” koje po pravilu srećemo na najskupljim, najekskluzivnijim objektima poslednjih godina?
Pored prethodno nabrojanih problema toplotnog, čestičnog i zvučnog zagađenja, ova varijanta ima i značajno pojačan element vizuelnog zagađenja gde ružnjikava bela spoljašnja jedinica dobija obris džinovske grabljivice koja se nadvija nad vašom terasom i brekće iza rešetki svoje maske. Jezivo.
Teško je uopšte izvoditi argumente protiv nečeg toliko apsurdnog, toliko očigledno pogrešnog, i preskupog. Možda samo treba podvući to da je terasa od pet ili petnaest hiljada evra koja je uništena klima jedinicom usmerenom u nju, obično i jedina terasa koju imate. To jest, terasa koju više i nemate.
Čak i ako ne koristite klima uređaj često, sama maska povećava zapreminu spoljašnje jedinice klima uređaja na vašoj terasi za 100% (i to u najboljem slučaju). Računica je jednostavna:
– ako je jedinica dimenzija 80 × 55 ×30cm, odvojena od zida 10cm, zauzima prostor gabarita 0.176m3 (0.8 × 0.55 × 0.4m)
– ako dodamo masku koja je samo 10cm odvojena sa svih strana od ravni uređaja zapremina tog gabarita iznosi 0.375m3 (1.0 × 0.75 × 0.5m).
Samo letimičnim pogledom novih objekata i njihovih terasa vidimo da u praksi, od 1/7m3 koliko zauzima spoljašnja jedinica, taj gabarit postaje tri, pet, sedam puta veći, i isto toliko puta vizuelno agresivniji za kupca takve terase. Razumem da prolaznicima fasada takvog objekta može izgledati “pitomija” jer ne vide bele klima uređaje, ali – ako je problem u boji, zašto prosto ne bismo obojili klima uređaj ili stavili jedan panel samo preko njegovog fronta?
Na sve ovo treba dodati i uticaj visoko postavljene klime na prirodno osvetljenje, kako terase tako i enterijera. Dok nisko postavljena jedinica može stati ispod prozora pa čak i dodatno reflektovati svetlost u prostor belinom svoje gornje površine, visoko postavljena klima baca senku na zidove terase smanjujuću refleksiju svetlosti, pored direktnog zaustavljanja svetla koje ide u stan.
Kao da sve ovo nije dovoljno, arhitekte, valjda uplašene belinom ozloglašenih klima uređaja, maske po pravilu boje u tamnobraon?!
Šta rešenja mogu biti?
Zapravo ništa. Jer kada smo sve već lepo rešili tako da se niko ne buni i ljudi plaćaju desetine hiljada evra za neupotrebljive, bučne, pretople, prašnjave terase, šta tu uopšte ima da se radi, rešava, ispravlja?
Moguća rešenja:
Primer levo – uvođenje vertikale za klime koja skraćuje terasu ali i smanjuje kapacitet prirodnog osvetljenja enterijera.
Primer u sredini – maksimalni kapacitet osvetljenja ali komplikovanije vizuelno maskiranje klima i zvučno izolovanje.
Primer desno – optimalno rešenje sa zajedničkom vertikalom klima za dve vertikale stanova sa zadovoljavajućim kapacitetom prirodnog svetla.
